Postani naš clan!
PRIJATELJSTVO


Пре мало више од 10 година сам након свега неколико првих недеља упознавања са одбојком поломио руку на физичком, бранећи пенал.Након опоравка, вратио сам се у салу,а у групи се друштво већ формирало.Један од истакнутијих ликова био је Stevan Sergio Kokeza у својим првим "диадора" фудбалским патикама.Сећам се одлично да је то био човек који ме је убедљиво највише иритирао од свих.Ипак, то је била чиста дечија сујета и већ након неколико месеци,Стеван је био један од мојих саиграча и другова.За све ове године остао је неко са ким сам провео највише сати у сали.Тешких, често чак и поново иритирајућих, обострано, могу слободно рећи.Но ипак неки тренуци се не заборављају.Када смо као кадети након вођства Партизана од 2-0 у сетовима успели да преокренемо и победимо 3-2, ја памтим само моју и његову прославу.Трчали смо главом без обзира, непрестано урлајући, бацајући дресове у вис до изнемоглости.Ни Звезду нисмо поштедели.Са све три данашња првотимца у постави, на њиховом терену.И ништа слађе него се присетити како двометрашу и данас првом средњем блокеру Звезде закуцавам први темпо,на опште чуђење њиховог тренера.Плашили се нисмо ни оних који данас носе државни дрес.Морао је вала и тај Атанасијевић да дође у тесни Ракић и заслужи сваки поен, не би ли однео 3 бода.

А чему све то? Јесмо ли могли за ових 10 година, Стеване, нешто корисније, паметније, успешније? Јесмо ли морали као Кихот и Санчо Панса по сваку цену и на ветрењаче, и на јаче витезове? Вероватно нисмо.Могли смо да се данас хвалимо својим индексима, будемо књишки мољци и постигнемо много више успеха него на овом путу који смо изабрали.Но да ли бих тада имао у кога да верујем и да имам онога који би веровао у мене до самога краја?Стево, па они не знају шта једни другима мисле, све и да се знају дупло више од нас.Нису били у борби.

Данас када смо окачили патике о клин и рекли "збогом" најлепшем периоду нашег детињства, период другарства је у пуном јеку и надам се да ће нас живот, здравље и спортска срећа послужити довољно да можемо за тај период рећи да је и даље у почетној фази.Када је Мухамад Али у најбољој и најтежој борби икада победио Џоа Фрејзера, иако га је месецима пре меча провоцирао и вређао ради маркетинга, изјавио је: "Ако бих сутра отишао на онај свет и морао да бирам некога да се заједно са мном бори против свих.Бирао бих тебе Џо." Ја бих тебе Стево.

Хвала Sretka Tetka и Hazarder Blok Aut, који су најзаслужнији што данас нисам човек који бих постао без њих.Човек на кога би много мање људи било поносно...

Хвала и свим саиграчима са којима сам играо.Треба ли напоменути колика је била част бити са вама на истој страни мреже?!Хвала на свој срећи и сваком осмеху који сте ми пружили,на сваком поену који смо заједно освојили, на сваком поену који смо заједно изгубили... На животу!

KOKEZA STEVAN
Drug, saigrac, prijatelj, brat, kum! Hvala na svim uspomenama koje smo zajedno proziveli, koje cemo tek proziveti i kojih cemo se secati ceo svoj zivot!

<< Nazad